Napisala: dr sci.med. Terezija Mošković – Specijalista ginekologije I akušerstva, Doktor medicinskih nauka,Specijalistička ginekološka ordinacija “Mošković”, 011/308 99 44, 245 58 58 terezam@eunet.rs. Izvor: PharmaMedica

Zapaljenje vagine prouzrokovano gljivicom iz roda Candida naziva se gljivični vaginitis ili kolpitis ili vaginalna kandidijaza. Infekcija najčešće zahvata istovremeno i vaginu i spoljašnje polne organe, kada se govori o vaginalnoj kandidijazi. Prisutnost drugih zaštitnih mikroorganizama u vagini posebno bakterija Lactobacilus održava broj gljivica na sluzokoži vagine u malom i neškodljivom broju. Kada se taj odnos poremeti i dođe do značajnog umnožavanja, tj. Porasta broja gljivica, nastaje infekcija.

Šta je Candida?

Rod Candida je vrlo heterogen rod gljivica sa oko 200 vrsta. Samo nekoliko gljivica iz ovog roda izazivaju zapaljenje genitalnih organa. Najčešći uzročnik (oko 90%) je Candida albicans ili monilija, i zbog toga vaginalna kandidijaza često naziva monilijaza. U oko 5% slučajeva uzročnik je Candida glabrata, a veoma retko C.krusei,C.famata,C.tropicalis,C.lusitaniae.

Kolika je učestalost vaginalne kandidijaze?

Gljivična vaginalna infekcija je uz bakterijsku vaginozu najčešće zapaljenje ženskih polnih organa. Otprilike 75% seksualno aktivnih žena imalo je ovu infekciju barem jednom u životu,a polovina njih je iskusila problem ove infekcije više puta. Kod oko 10% žena kandidijaza se često ponavlja kao rekurentna infekcija.

Da li je vaginalna kandidijaza seksualno prenosivo oboljenje?

Ne. Iako se kandidijaza ne smatra polno prenosivom bolešću, uzročnik se može preneti vaginalnim, oralnim ili analnim seksualnim odnosom s inficiranom osobom; 12-15% muškaraca će nakon polnog odnosa s inficiramon ženom razviti simptome poput peckanja, svraba i osipa (balanopostitis).

Kako se dobija infekcija?

Candida albicans je mikroorganizam normalno prisutan kod zdravih žena. Živi na sluzokoži vagine kod 35% zdravih žena, u gornjem delu disajnog sistema kod 77% zdravih osoba, te u sistemu za varenje kod 85% zdravih osoba, a da je pri tome neškodljiva i ne daje nikakve simptome.
Prisutnost drugih zaštitnih mikroorganizama u vagini posebno bakterija Lactobacilus održava broj gljivica na sluzokoži vagine u malom i neškodljivom broju. Kada se taj odnos poremeti i dođe do značajnog umnožavanja, tj. Porasta broja gljivica, nastaje infekcija. Izvor infekcije su najčešće sopstvene gljivice koje se već nalaze u našem telu, a nisu donete spolja.

Šta izaziva umnožavanje kandide u vagini i nastank infekcije?

Mnogobrojni faktori i stanja organizma mogu pogodovati umnožavanju kandide. S jedne strane ti provokativni faktori omogućavaju pogodno okruženje u kojem se kandida bolje hrani i razmnožava ili s druge strane, uništavajući zaštitne mikroorganizme koji održavaju ravnotežu ostvaraju mogućnost za ekpanziju gljivica.

Da li treba lečiti kandidijazu kod žene koje nemaju simptome infekcije?

Ne. Nije potrebno lečiti kandidijazu kod žene koje nemaju simptome infekcije.

Koji faktori koji doprinose razvoju gljivične infekcije?

Promena kiselosti vagine i smanjenje broja neškodljivih bakterija za vreme menstruacije, menopauza, trudnoća, disfunkcija rada jajnika, stres,česti seksualni odnosi; lekovi (koritikosteroidi, antibiotici, oralni kontraceptivi, hormonska supstitucija, intrauterina spirala, upotreba spermicia, upotreba lubrikanata sa glicerinom); oboljenja (šećerna bolest,hipotireoidizam,hipoparatiroidizam, hipoadrenokorticizam, AIDS, hipogamaglobulinemija, cistična hibroza, sve vrste raka, maligne krvne bolesti, neuhranjenost); konzumiranje većih količina alkohola, nikotina, kofeina i šećera; preterana vlažnost i nadražaj vulve i vagine, nošenje tesnog i sintetičkog rublja, upotreba parfimisanih sapuna, dezodoransa, uložaka.

Koji su simptomi vulvovaginalne kandidijaze?

Kod vulvovaginalne kandidijaze najčešći i najizrazitiji simptom je svrab, peckanje i vaginalni sekret koji može biti veoma obilan, bele boje, gust, sirast, specifičnog slatkastog mirisa. Sluzokoža vagine ali i malih i velikih usana je crvena, natečena,bolna. Bol se javlja pri seksualnom odnosu, mokrenju ali i pri hodu. Svrab i češanje pogoršavaju simptome i dovode do oštećenja kože i sluzokože. Simptomi mogu biti neprimetni i blagi i tako da ih žena često ignoriše, a to je najčešći razlog za intenziviranje infekcije i odlazak kod ginekologa kada su simptomi već veoma izraženi.

Kako se dijagnostikuje vulvovaginalna kandidijaza?

Ginekolog nakon amneze i pregleda sluzokože uzima bris za mikroskopski pregled (određuje se grupa sekreta). Ukoliko se radi o kandidi, vaginalni sekret će biti VI grupa čistoće. Ređe se uzima bris za zasejavanje na podlozi na kojoj će nakon nekoliko dana izrasti kolonija candide albikans ili retko neke druge vrste kandide. Iako nam simptomi mogu ukazivati da se radi o kandidijazi, neretko se samo na osnovu simptoma postavi pogrešna dijagnoza jer i drugi uzročnici mogu izazvati identične simptome vulvovaginitisa, a sama kandidijaza može biti i udrućena sa kandidijazom pa je nakon delimično ili potpuno neuspešnog lečenja potreban ponovni pregled i revidiranje terapije.

Kako sprovesti lečenje vulvovaginalen kandidijaze?

Sve žene sa vulvovaginalnom gljivičnom infekcijom moraju da se leče bez obzira na jačinu simptoma. Lečenje sprovodi ginekolog koji vrstu, način i režim terapije određuje individualno. Terapija se sprovodi antimikoticima kojih ima nekoliko vrst, najčešće vaginaletama u trajanju od 3 do 7 ili više dana. Lokalna terapija može podrazumev i antimikotičke masti za kožu i sluzokožu vulve. Ukoliko ginekolog proceni, može dati i oralni, sistemski antimikotik u jednokratnoj dozi.
Kod jačih infekcija ginekolog preporučujue vaginalno ispiranje gotovim antiseptičkim i analgetičkim rastvorom ili rastvorima sode bikarbone, žalfije, kantariona. Vaginalno ispiranje ili tuširanje poželjno je uraditi uveče pre aplikovanja nove vaginalete. Oralni probiotici mogu se davati za vreme i nakon terapije u trajanju od nekoliko nedelja, a lokalni probiotici koji u sebi sadrže Lactobacillus daju se kao nastavak antimikotičkog lečenja da bi što brže nadoknadila saprofitna flora tj. Zaštitni mikroorganizmi koji će napraviti protivtežu prisutnim gljivicama i sprečiti njihov ponovni rast odnosno nastanak nove infekcije.
Ginekolozi znaju da je najčešće potrebno terapiju sprovesti u dva akta. Nakon pauze od nedelju dana ili nakon predstojeće menstruacije treba ponoviti terapiju antimikotikom, jer poboljšanje simptoma najčešće ne znači potpuno izlečenje već samo smirivanje infekcije koja se nekoliko dana rasplamsava.

Da li je poželjno sprovoditi vaginalna tuširanja u cilju prevencije kandidijaze?

Ne. Vaginalnim tuširanjem remetimo ravnotežu vaginalne flore na kojo se bazira sistem odbrane od infekcije, koji kod zdrave vagine savršeno funkcioniše. Tuširanjem zrave vagine stvaramo uslove za razvoj gljivične ili bakterijske infekcije. Vaginalno tuširanje ordinira ginekolog samo kod već postojeće infekcije.

Šta je rekurentna vaginalna kandidijaza?

Dijagnoza rekurentne kandidijaze se postavlja kod onih pacijentkinja koje imaju četiri i više infekcija za godinu dana. U praksi govorimo o sklonosti pacijenta ka gljivičnoj infekciji. U stvari, uz adekvatnu terapiju svakog novog gljivičnog zapaljenja potrebno je tražiti i eliminisati postojeće rizik faktore koji dovode do oboljenja.

Da li se kod trudnica leči kandidijaza?

Kod trudnica se često razvija vulvovaginalna kandidijaza i ona se obavezno leči uzimanjem lokalnih antimikotika. Lečenje sprečava ne samo simptome nego i zapaljenje plodovih ovojaka i komplikacije u trudnoći. Vaginalna kandidijaza u vreme porođaja može dovesti do infekcije novorođenčeta. U slučaju kandidijaze postoji veća šansa za rascep vagine tokom porođaja, a rane nakon rascepa ili epiziotomije teže zaceljuju. Lečenje kandidijaze kod trudnica traje nešto duže i potrebno ga je ponavljati zbog čestih rekurentnih infekcija. Oralni antimikotici se ne ordiniraju zbog teratogenog delovanja na plod.

Da li partner treba da se leči?

Seksualni partner se ne leči ukoliko nema simptome.

Koje se mere prevencije savetuju?

Što manji unos šećera,belog brašna, suhomesnatih proizvoda, alkoholnih pića,čaja,kafe i nikotina. U ishranu je potrebno uvesti što više povrća, maslinovo ulje, beli luk. Smanjiti unos sira i dizanih testa. Piti mleko i jogurt sa lactobacillusom. Smanjiti unos sirćeta, zameniti ga limunom. Antibiotike ne koristiti bez kontrole i olako. Pranje nakon svake nužde i pravilno vrisanje od spreda prema nazad, dok se regija dobro ne osuši. Ne upotrebljavati parfimisane sapune i pene za kupanje. Nositi pamučni donji veš koji se iskuvava. Izbegavati izbeljivače i omekšivače rublja. Ne nositi tesne gaćice i tange. Ne deliti peškire i veš sa drugima. Sportsku odeću i kupaći kostim potrebno je odmah presvući. Često menjati higijenske uloške i tampone. Odabrati dnevne uloške koji omogućavaju prozračnost intimne regije. Koristite samo vodotopljive vaginalne lubrikante bez glicerola. Pazite da je pri seksualnom odnosu vlažnost vagine dovoljna da ne dolazi do oštećenja sluzokože. Koristite kondom.

Da li je vulvovaginitis hitan slučaj u ginekološkoj praksi?

Kada sam prvi put kod pacijentkinje koja je zakazala hitan pregled, postavila dijagnozu genitalne kandidijaze bila sam najblaže rečeno zatečena, jer epitet „hitno“ u zakazivanju pregleda znači da se brišu granice radnog vremena i prioriteti već zakazanih pacijenata, a „hitno“ u medicini znači ozbiljno oboljenje koje može ugroziti život pacijenta. Slučaj vulvovaginalne kandidijaze se sa medicinskog aspekta ne može svrstati u taj naziv, ali na koji način žena može opisati stanje u kojem od svraba i bolova ne može nositi donji veš, ne može mokriti, hodati,sedeti, raditi-kako drugačije osim „hitno“: